• Izjava Petra Perovića i travara Hranislava Bojića
• Dijaspora most prema SAD
• Prof. Dr. Marko Mladenović
• Hoću svoje da lečim

Petar Perović je rođen 14. januara 1945. godine u selu Banjani, opština Nikšić, Crna Gora. Šlogiran je 23. septembra 1998. godine. Oduzeta mu je desna strana tela i teško je hodao i pričao...

Posle prve popijene čašice eliksira, kako Petar kaže, osetio je bolove po čitavoj desnoj strani tela... Bilo mu je veoma hladno i imao je osećaj da mu po desnoj strani tela nešto zuji... Treći dan nakon uzimawa eliksira, nestao je facijalis na ustima i desnom oku i otkočila mu se vilica. Sada sa lakoćom otvara usta i govori normalno... Nakon toga otkočio mu se skočni zglob (članak i koleno), a kasnije i desna ruka...

Bolovao je 5 godina, 1 mesec i jedan dan, a lečili su ga lekari lekovima bez uspeha... Više mu je pomogao eliksir travara Hranislava Bojića nego pomenuto lečewe kod lekara, fizioterapeuta i bawsko lečewe... Očigleno raspoložen, završio je svoje kazivawe Petar Perović.

Izjavu dala i potpisala njegova sestra Soka Malešević.

Soka Malešević
Srbija i Crna Gora
E-mail: sokamalesevic@yahoo.com

IZJAVA HRANISLAVA BOJIĆA

Tradicionalna medicina od Hipokrata do današwih dana nije rešila pitawe hemipareze (moždanog udara)... Ja sam usavršio više pronalazaka iz oblasti alternativne medicine... Jedan od wih je visoko kvalitetan eliksir, koji za kratko vreme - 3 do 5 dana, na najbezbolniji način - skalperom preko krvi, otkawa izlivenu masu krvi na mozak i vraća oduzete funkcije vitalnih organa, bez ikakvih posledica po zdravlje bolesnika... Medikament je proveren na šlogiranim bolesnicima, a pismena izjava Petra Perovića iz Banjana je najboqi dokaz da se pronalazak može prihvatiti - kao epohalno otkriće u medicini!

Hranislav S. Bojić
Srbija i Crna Gora

[ Povratak na vrh strane ]

DIJASPORA MOST PREMA SAD

"Jedan na jedan" sa Amerikancima

Dogovor da kao američki eksperti u SRJ dolaze ljudi srpskog porekla - Poslovni i patriotski principi Edite Krunić, rođena Sarajka iz Nju Džersija. - Šta je bilo sa pet makroprojekata dijaspore posle 5.oktobra

Stiv Katić, rođeni Amerikanac srpskog porekla, specijalista za politički marketing i odnose sa javnošću, po profesiji advokat, boraviće kao stipendista čuvenog američkog instituta " Fridom haus" nekoliko meseci u kabinetu jugoslovenskog predsednika, prenoseći njegovim saradnicima znanja i iskustva iz oblasti za koje je ovaj "američki Srbin" već dobio priznanje u istinskom komunikacijskom zverinjaku.
Američka asocijacija turističkih organizacija uputila je kao stručnog konsultanta u Srbiju Editu Krunić, formalno državljanina SAD, ali po sopstvenoj izjavi" prvo Srpkinju pa Amerikanku", čiji će zadatak biti da tokom dva meseca pomogne u koncipiranju turističke strategije naše države.

Poznavaoci mentaliteta
Ovim imenom se ne iscrpljuje poduži spisak ličnosti srpskog porekla koje će ubuduće kao eksperti američke vlade i njenih nevladinih organizacija stizati na naše prostore da pomognu, ali rečito ilustruje kako funkcioniše jedan, našoj javnosti gotovo nepoznat dogovor američke administracije i Kongresa srpskog ujedinjenja, najmoćnije organizacije srpskog življa na američkom kontinentu, prema kome je, a na zahtev naših ljudi, odlučeno da eksperti iz SAD i Kanade koji stižu u SRJ budu, kad god je to moguće, ljudi srpskog porekla.
-Time su zadovoljene dve stvari: SAD strateški utiču na ono za šta izdvajaju novac, ali taj posao bolje odrađuju ljudi našeg porekla zbog boljeg razumevanja jezika, kulture, mentaliteta...U početku su Amerikanci bili skeptični, ali što više vreme protiče, ova zamisao sve bolje funkcioniše-objašnjava Edita Krunić, koja je kao rođena Sarajka već više od tri decenije u SAD, ali sa primetno usađenim srpskim identitetom, što se praktično ogleda i u njenim mnogobrojnim angažovanjima da pomogne matici, ali i u neskrivenoj ljutnji zbog neposedovanja ovdašnjeg pasoša :" Pitanje je ponosa da ja i moja deca imamo naše pasoše, jer mi nismo i nećemo da budemo Amerikanci u Srbiji".
Rukovođena principom da naši ljudi iz sveta na treba da dolaze u maticu i "drže predavanja i kritikuju", već da se late posla i pomognu u prevladavanju teškoća, gospođa Krunić je, kao potpredsednica KSU zadužena za ekonomske projekte, jedina žena među deset ambasadora srpske privrede u svetu koje je iz redova biznismena u dijaspori imenovala Privredna komora. Taj poslovni savet koji čini i deset naših privrednika trebalo bi da ubrza uspostavljanje poslovnih kontakata sa svetom i prenese deo dobrih poslovnih navika na naš prostor. Naša sagovornica bi, konkretno, pomogla u poslovnom zbližavanju sa američkim korporacijama.

" Poslovna Biblija"
-Odmah možemo da startujemo sa programom mentora, košarkaški rečeno "jedan na jedan", što podrazumeva da se naši ljudi povežu sa sebi sličnima u SAD ili Kanadi, i tako u direktnom kontaktu vide kako u njihovoj oblasti to danas funkcioniše u razvijenom svetu-predlaže naša sagovornica, pozdravljajući činjenicu što se Privredna komora okrenula ljudima iz rasejanja.
Neophodan korak u tom smeru je i svojevrsna "poslovna Biblija"koju gospođa Krunić zajedno sa drugim ekspertima iz Kongresa srpskog ujedinjenja za naše male i srednje privrednike. Reč je o publikaciji Vodič međunarodnih poslovnih koncepata i terminologije na srpskom i engleskom, koji će se, po njenim rečima, promovisati u saradnji sa PKS, a sa ciljem da se poslovna terminologija približi našim ljudima u malim i srednjim firmama.Šta znači strateško partnerstvo, džoint venčer, kako napraviti prezentaciju na internetu, kako poslovati elektronskim putem, organizovati se za sajmove i saradnju sa svetom-samo su neka od pitanja na koja će odgovore ponuditi ova poslovna azbuka.
-Ova zemlja će se obnoviti samo ako prihvati svoju dijasporu, ma koliko ova izgledala komplikovano i raslojeno. Prvi koji će realizovati poslovne veze biće pripadnici ekonomsko-intelektualne emigracije koji su stigli u svet u poslednjih 10-15 godina, jer su oni već deo menadžmenta u velikim i vodećim američkim firmama. Oni koji su otišli iz otadžbine pre 30-40 godina ispoljavaju veće nepoverenje, ali su dragocen izvor znanja i iskustva. Ne smemo zaboraviti da nisu samo finansijske investicije ovde neophodne, rekla bih da možda novac nije uvek najvažniji-ističe Edita Krunić, napominjući da ovde nadostaje dugoročna poslovna strategija koja je neodvojiva od etike poslovanja.
Svoj realni pristup ovdašnjem poslovnom okruženju naša sagovornica garnira povremenim skepticizmom na osnovu ličnih iskustava iz vremena neposredno posle 5.oktobra. Naime, odmah posle promena na čelu države grupa eksperata srpskog porekla iz Amerike ponudila je vlastima pet makroprojekata na kojima se mesecima predano radilo, a koji su se odnosili na tehnološki razvoj, infrastrukturu, malu privredu, turizam, sa porukom "ovo je ono što želimo da radimo sa vama". Odgovor nikad nisu dobili, što im ne smeta da danas ponovo krenu sličnim putem i, sudeći po gospođi Krunić, sa nesmanjenim entuzijazmom.
-Naši privrednici ne smeju da dozvole da budu izmanipulisani,ali to ne smeju ni oni da čine drugima. Situacija zadovoljenja zajedničkih interesa ili, kako to kažu u SAD,"obostrane pobede" treba da nas rukovodi u novoj poslovnoj filozofiji. Pogrešan je pristup "uzmi sve što možeš", umesto toga ponekad je možda dobro i gubiti da bi se sačuvalo partnerstvo-upozorava Edita Krunić.

Radivoje Petrović

[ Povratak na vrh strane ]

Prof.Dr MARKO MLADENOVIĆ

            MARKO MLADENOVIĆ je rođen 1928.godine u Jagodini. Osnovnu školu i gimnaziju  je učio u rodnom mestu, u Jagodini i Nišu. Maturirao je 1946.godine u Svetozarevu (Jagodina), kada se upisao na romansku grupu Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ubrzo je prešao na Pravni fakultet, na kome je - kao vanredni student  - diplomirao 1950.godine.
            Počeo da radi još kao student, 1947.godine. Prvo zaposlenje mu je bilo u Ministarstvu socijalne politike Srbije. Radio je, potom, u Ministarstvu rada Srbije, a onda u Oblasnom narodnom odboru u Užicu. Po diplomiranju, profesor Mladenović je postavljen za pripravnika Sreskog suda u Svetozarevu, da bi, posle godinu dana, bio izabran i za predsednika Suda. 
            Krajem 1957.godine Mladenović se ponovo vraća u Beograd, gde se zapošljava u Sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku Saveznog izvršnog veća. Naredne godine je izabran za asistenta na predmetu PORODIČNO PRAVO na Pravnom fakultetu u Beogradu. Zvanje doktora pravnih nauka Mladenović je stekao 1962.godine – tezom RAZVOD BRAKA. Prošavši sva zvanja, Mladenović je za redovnog profesora izabran 1974. Godine. Pored PORODIČNOG PRAVA, on je predavao i SOCIOLOGIJU PORODICE, SOCIJALNU POLITIKU I SOCIJALNI RAZVOJ.
            Osnivač je smera za Socijalni rad i Socijalnu politiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Na ovom smeru predavao je PORODIČNO PRAVO, SOCIOLOGIJU PORODICE I DRUŠTVENU ZAŠTITU PORODICE.
            Bio je direktor Instituta za socijalnu politiku i Instituta za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta u Beogradu. Učestvovao je u osnivanju Gerontološkog, Defektološkog fakulteta i odgovarajućih instituta. Nikada nije imao značajnije političke funkcije.
            Njegov naučni rad posvećen je pravnim, sociološkim i svim drugim aspektima Nauke o porodici. Prvi je postavio teorijske i metodološke osnove Sociologije porodice, razvivši je u celovit sistem. Isto tako, zasnovao je i kao posebnu naučnu disciplinu - Društvenu zaštitu porodice. Takođe, u svetskoj pravnoj literaturi se smatra najvažnijim zastupnikom poznate teorije »Marriage Contract«, prema kojoj brak sve više prerasta zakonske regulative, pretvarajući se u slobodni ugovorni odnos.
            Učestvovao je na većem broju međunarodnih naučnih skupova od SAD do Japana sa (uvodnim) referatima. U bivšoj i u sadašnjoj Jugopslaviji predsedavao je ili imao uvodne referate na mnogim naučnim i stručnim skupovima. Smatra se tvorcem Zakona o braku i porodičnim odnosima.
            Objavio je veliki broj naučnih i stručnih radova u više knjiga. Broj članaka, prikaza, eseja, studija, polemika,  verovatno premašuje cifru od 300.
            Objavio je kapitalno delo »Porodično pravo« u dva toma (oko 1.300 strana).
            Najvažnije naučno delo Mladenovića je THE FAMILY IN POST-SOCIALIST COUNTRIES (Porodica u post-socijalističkim zemljama), sa dva saradnika. Monografija je objavljena 1998. godine na engleskom jeziku, u izdanju Max-Plank Instituta u Hamburgu u okviru Međunarodne enciklopedije uporednog prava.
            Član je većeg broja naučnih organizacija, kako u u zemlji, tako i u savetu. Član je više uređivačkih odbora, naučnih i stručnih revija.
           Kandidovan je dva puta za člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Drugu kandidaturu je sam povukao. Svojim člancima u listovima i časopisima prisutan je četiri decenije, kao publicista, u javnom životu.Odigrao je značajnu ulogu u nacionalnim i političkim previranjima u Jugoslaviji i u Srbiji, posebno svojim prilozima koje je objavljivao u »Politici«, NIN-u i »Borbi«. Te članke sakupio je u dve knjige: “Buđenje srpskog naroda” i “Ne plači ukleta zemljo”. Predlagan je 1997.godine, kao nezavistan kandidat, u idealnu Vladu Republike Srbije za ministra za porodicu.
            U vreme krize u Jugoslaviji uputio je poruke Kongresu SAD i Evropskom parlamentu i dobio odgovore. Njegov članak je objavljen u listu “Politika”, “Srpski narod mora prestati da bude dežurni krivac” proglašen je u specijalnom izdanju “Politike”, za najbolji tekst o “srpskom pitanju”. Uputio je dva pisma i predsedniku Slobodanu Miloševiću, pod naslovima  “Dragi Slobodane” (NIN, 1991.) i “Podnesi ostavku” (“Borba”, 1992.).
            Za svoj naučni, pedagoški i javni rad, dobio više priznanja. Pored ostalih, dobitnik je Oktobarske nagrade Grada Beograda, nagrade “Svetozar Marković” i Specijalne nagrade Srbije za doprinos u razvoju teorije i prakse socijalne politike.
            Posle trideset godina bavljenja isključivo naučnim radom, posvetio se i književnosti. Još u mladosti je pisao pesme, da bi se književnosti vratio tak kad je napunio pola veka života.
            Do 1996.godine objavio je “IZABRANA DELA” iz književnosti u deset knjiga (oko 4.000 strana). Posle toga objavio je još nekoliko knjiga iz književnosti.
            Dragoljub Stojadinović, poznati književni kritičar, objavio je 1998.godine monografiju o naučniku  i književniku Marku Mladenoviću, sa naslovom “IZMEĐU MITA I ZAKONA  – o književnom delu Marka Mladenovića”.
            Miloš Jevtić, publicista, objavio je nedavno knjigu razgovora sa Markom Mladenovićem.
            AMERIČKI BIOGRAFSKI INSTITUT dodelio je Mladenoviću prestižni nagradu LIČNOST GODINE - 2000.

 II

 MARKO MLADENOVIĆ, NAJVAŽNIJE KNJIGE IZ OBLASTI NAUKE
(Porodično pravo, Sociologija porodice i Socijalna politika)
PRAKTIKUM ZA PORODIČNO PRAVO, više izdanja od 1965. do 1990. sa izmenama i dopunama, razni izdavači, na pr. “Naučna knjiga”, “Službeni list SFRJ”, itd.
RAZVOD BRAKA I BRAKORAZVODNI UZROCI, “Rad”, Beograd, 1967., II izdanje (prvo izdanje objavljeno 1965.), str.313
PORODICA I PORODIČNI ODNOSI, “Rad”, Beograd, 1963. (ovu knjigu navodimo jer je ona bila osnov za nastanak naučne discipline “Sociologija porodice”, str. 446)
SOCIOLOGIJA PORODICE, Teorijski osnovi Sociologije porodice, monografija, “Prosveta”, Beograd, 1968., str. 279
UVOD U SOCIOLOGIJU PORODICE, udžbenik, četiri izdanja, poslednje 1977., “Savremena administracija”, Beograd, str. 377
OSNOVI SOCIOLOGIJE PORODICE ( prerađeni udžbenik “Uvod u sociologiju porodice”), osam izdanja, poslednje 1995., “Savremena administracija” Beograd, 356
DRUŠTVENA ZAŠTITA PORODICE I DECE, “Rad”, Beograd, 1973., str. 332
PORODICA IZMEĐU USAMLJENOSTI I DRUŠTVENOSTI, “Savremena administracija”,  Beograd, 1976. Str. 134
SOCIJALNA POLITIKA I PORODICA, “Savremena administracija”, Beograd, 1980. Str. 359.
PORODIČNO PRAVO, monografija, dva toma, prvi tom str. 474, drugi tom str. 782, “Privredna štampa”, Beograd 1981.(Nagrada Grada Beograda)
PORODIČNO PRAVO U JUGOSLAVIJI, udžbenik, osam izdanja, više izdavača, od 1982., poslednje izdanje 1995., str. 584
PORODIČNO PRAVO U SOCIJALISTIČKIM ZEMLJAMA, “Službeni list SRJ”, Beograd, 1990., str. 258
ZAKON O BRAKU I PORODIČNIM ODNOSIMA, sa objašnjenima, Beograd,  dva izdanja, 1988. i 1990., str. 176
THE FAMILLY IN POST-SOCIALIST COUNTRIES, International Encyclopedia of Comparative Law, Max-Plank Insitut, Hamburg, 1998.
NAPOMENA: ovo je samo spisak najznačajnijih radova i po obimu i po značaju. Mnogo radova je izostavljeno sa ovog spiska.  

III

MARKO MLADENOVIĆ, IZABRANA KNJIŽEVNA DELA
(U DESET TOMOVA) 

Izdavač: “Čaplin”, Beograd, preduzeće za kinematografiju i izdavaštvo
Urednik ovog izadanja i autor pogovora: DRAGOLJUB STOJADINOVIĆ (oko pet autorskih tabaka)
Recenzenti: dr DRAŠKO REĐEP i MIROSLAV BUCA MARKOVIĆ
PRVI tom: UKLETNICI, roman, Zapis, Beograd, 1982., str. 404
DRUGI tom: NEDOĐIN, roman, Nova knjiga, Beograd, 1983., str. 265
TREĆI tom: ŽUTA KUĆA, roman, Nova, izd. Slobodan Mašić, Beograd, 1985., str.342 (prvo izdanje), SFAIROS, Beograd, 1994., str. 431 (drugo izdanje)
ČETVRTI tom: (ANTI)BIOGRAFIJA, roman, Književne novine, Beograd, 1990., str.364
PETI tom: DRUGOBE, roman, Itris, Dositej, SFAIROS, Beograd, 1991., str. 370
ŠESTI tom: 
UOSTALOM ... KARTAGINU TREBA RAZORITI, roman, Naučna knjiga, Beograd, 1992., str.400
SEDMI tom: 
SRBIJA U KANADI, “Agencija Draganić” i SFAIROS, putopisni dnevnik, Beograd, 1995., str. 200
BEOGRADSKI DNEVNIK “DECA PAKLA”, str. 210 (prvi put se objavljuje u okviru “Izabranih dela”)
OSMI tom: 
NEOSTVARENO VREME, soneti, Zapis, Beograd, 1979., str. 90
NJIVE SKAMENJENE, pesme, Zapis, Beograd, 1980., str. 122
VOZOVI KOJI SE NE VRAĆAJU, pesme, Novo delo, Beograd, 1987., str. 125
DEVETI tom:
OTVORENE OPORUKE, satirične pesme, Rad, Beograd, 1994., str. 190
SRAMNA JE NOĆ, satirične pesme, “Ošišani jež” i SFAIROS, Beograd, 1995., str. 153
DESETI tom:
POJAS NEVINOSTI, pesme, SFAIROS, Beograd, 1995., str. 125
SENEKE NEMA VIŠE, metafizičke pesme, Dositej, 1995., str. 85
 NOVE PESME, neobjavljena zbirka, oko 80 strana
POGOVORI, dr. Graška Ređepa, Milosava Buce Mirkovića i Dragoljuba Stojadinovića, književnika i književnih kritičara 

IV

OBJAVLJENE KNJIGE POSLE “IZABRANIH DELA” 
TRILOGIJA “PISMA ZA MARY ANN”:
ZLATNA SVADBA, roman, Narodna knjiga, Beograd, 1998., str. 257,
SEOBA SRBA NA MARS, roman, Narodna knjiga, Beograd, 1999., str. 258,
MILOSRDNI ANĐEO, Dnevnik o ratu i miru, roman, Narodna knjiga, Beograd, str. 389,
(MARY ANN GLEDON je profesor prava na Harvardu i lični savetnik pape Jovana Pavla II. Bila je recenzent za moju monografiju “Familly in post-socialist countries”.) 
Ova trilogija prevodi se na engleski u organizaciji Mary Ann Glendon.
SONETNI TRIPTIH (Tri sonetna venca: Pesma mog života, Ženo ljubavi moja, Opelo nad grobom), ITRI-SFAIROS, Beograd, 1998., str. 104
KOSOVSKA TROJERUČICA (Drugi sonetni triptih o Kosovu: Kosovo je moj dom, Svesrpski sabor, Vraćam se Kosovu), KALEKOM-SFAIROS, Beograd, str. 100
APOKALIPSA NADE (Treći sonetni triptih: Apokalipsa nade, Nekoj Magdaleni, Kuda ideš Srbijo), SFAIROS, Beograd, 2001., str. 104
SONETI I PORTRETI, zbirka pesama, KALEKOM-SFAIROS, Beograd, 1999., str. 93
VIDICI U MAGLI, razgovori publiciste MILOŠA JEFTIĆA sa Markom Mladenovićem, Beogradska knjiga, Beograd, 2000., str. 148
CRVENE I ŽUTE RUŽE, roman, TRIPTIH, Beograd, snimljen na internetu i objavljen 2000.godine, str. 226
KO JE UBIO PESNIKA GLIGORIJA, roman, Beograd, “Knjigoteka”, 2001., str. 240 (u štampi, izlazi iz štampe do 10. marta, za 15. mart zakazana je promocija). Snimljen na internetu.
DRAGOLJUB STOJADINOVIĆ, književni kritičar o književnom delu Marka Mladenovića: “IZMEĐU MITA I ZAKONA”, “APOSTROF”, Beograd, 1998., str. 185 

V

PUBLICISTIKA 

BUĐENJE SRPSKOG NARODA, zbrika članaka o srpskom pitanju, SFAIROS, Beograd, dva izdanja, 1998. i 1989., str. 312
NE PLAČI UKLETA ZEMLJO, zbirka političkih članaka: Pisma srpskim i planetarnim moćnicima, narodu i Bogu, Beograd, 1993., str. 274 
IZBOR prof. dr. MARKA MLADENOVIĆA ZA »LIČNOST 2000. GODINE«
          Američki Biografski Institut (American Biographical Institute –ABI) tražio je od dr Marka Mladenovića, profesora Pravnog fakulteta u penziji i književnika, pismom od 4. avgusta 2000.godine podatke o njegovom književnom i naučnom radu, budući da se u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu nalazi 37 njegovih knjiga. Preporuku je dala i profesor sa Hardvarskog Univerziteta, Mary Ann Glendon, kao i profesor dr Svetislav Jovanović iz Beograda.
                Pismom od 29. septembra 2000. Institut je obavestio prof. Mladenovića da je nominovan za kandidata  za “Ličnost 2000.godine”.
            Pismom od 15. decembra 2000. Institut je obavestio Mladenovića da je izabran za “Ličnost 2000.godine”, kao i za člana Saveta (ABI’s Research Board of Advisors), sa pravom da i on učestvuje u izboru novih kandidata za naredne godine.
            Pismom od 12. januara 2001.godine ABI je obznanio da je Mladenovića odabrao “za jednu od najznačajnijih nagrada veka”. Kandiduje se za GOLD RECORD OF ACHIEVEMENT (“ZLATNA MEDALJA DOSTIGNUĆA”).
            Potom, pismom od 23. februara 2001.godine Mladenović je obavešten da je izabran u “Međunarodni Direktorijum Uglednih Lidera - DVORANA SLAVE” (“International Directory of Distiguished Leadership  - HALL OF FAME”). Mladenović je pozvan na sastanak  najistaknutijih lidera koji će se održati tokom 2001.godine.
            Međutim, to ipak nije bio kraj. Američki Biografski Institut spreman je da predstavi “GREAT MINDS OF THE 21et CENTURY” (“VELIKI UMOVI 21. VEKA”). U te umove on ubraja i profesora Mladenovića.
            Sva priznanja prof. Mladenović je dobio zbog njegovog vrlo zapaženog podjednako uspešnog bavljenja naukom i književnošću. On je objavio više od pedesetak knjiga, naučnih monografija, udžbenika, romana, pesama , putopisa i dnevnika. Napisao je i devet sonetnih venaca. Sada mu prevode na engleski tri romana, Trilogiju “pisma za Mary Ann” : »Zlatna svadba«,  »Seoba Srba na Mars« i »Milosrdni Anđeo«.
            On je u svetu poznati stručnjak za Porodično pravo, za Sociologiju porodice i za Socijalnu zaštitu porodice. Objavio je veći broj knjiga iz nauke. Poslednja knjiga mu je objavljena na engleskom, u izdanju Max-Plank Instituta u Hamburgu i Međunarodne enciklopedije uporednog prava: »The familly in Post-Socialist Countries« (“Porodica u post-socijalističkim zemljama”), 1998.godine. Time je ušao u svetske enciklopedije prava.
           Poznat je i po političkoj esejistici. Sakupio je u dve knjige članke, koje je objavljivao o srpskom pitanju u “Politici”, NIN-u, “Borbi”, itd.: “Buđenje srpskog naroda” i “Ne plači ukleta zemljo”.
           Poznat je i po oštrim pismima Slobodanu Miloševiću da podnese ostavku (NIN, 1991. i “Borba”, 1992.), kao i po politički obojenim zbirkama pesama satiričnog naboja: »Otrovne oporuke« (1994), »Sramna je noć« (1995) i dr.
Objavljene su i dve knjige o njemu: Dragoljub Stojadinović, “Između mita i zakona” (1998) i Miloš Jevtić, “Vidici u magli” (2000).  
            Prof. dr Marko Mladenović je, u vanstranačkom angažovanju, prihvatio da bude na čelu tima koji, u organizaciji Patriotske stranke dijaspore, vodi akciju »POKRET ZA OBNAVLJANJE STANOVNIŠTVA«

[ Povratak na vrh strane ]

Umesto da u SAD radi za 250.000 dolara dr Savo Nenić se vratio u domovinu

HOĆU SVOJE DA LEČIM

Kada je 1993. godine sa prosečnom ocenom 9,91 krenu da traži posao, mladi Novosađanin nije ni slutio da nikome nije potreban u rodnoj zemlji, ali je zato oduševio Amerikance. Nedavno je dr Nenić prihvatio ponudu Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" u Beogradu

Amerikanci su mu nudili 250.000 dolara godišnje samo da ostane u Institutu i u Oklahoma Sitiju. Doktora Sava Nenić, internista, specijalista za intenzivnu negu, odbio je ovu, ali i druge primamljive ponude i prihvatio poziv dr Boška Đukanovića, direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" u Beogradu da u ovoj ustanovi ostvari svoje "snove u belom".
Ljubav prema rodnom Novom Sadu, Srbiji, Jugoslaviji... bila je jača. Ovo ogromno iskušenje pobedilo je čak i ponuđenu gomilu novca. Pokolebao bi se verovatno gotovo svako. Ali, ovaj mladi stručnjak pun entuzijazma, odlučio je da se vrati i u domovini potraži sreću. Jer, u Srbiji mu je ostala porodica, prijatelji, rodbina... Sve ono što parama ne može nigde da se kupi.

Snovi se ostvaruju

"Nadam se da se moji snovi polako ostvaruju" zadovoljno priča dr Nenić. "Posle višegodišnje borbe konačno sam postigao cilj. Specijalizirao sam u Americi u Alleghany General Hospital (AGH) internu medicinu, a pre dva meseca u najvećoj bolnici za traumu, transplataciju u Picburškom univerzitetskom medicinskom centru (UPMC) i moju najveću želju - intenzivnu negu.
Trnovit je bio put našeg mladog lekara. Kada je 1993. godine posle završenog fakulteta sa prosečnom ocenom 9,91 počeo da traži posao, nije ni slutio da će ovde nailaziti na zatvorena vrata. Kao da u to vreme nikaoga nisu zanimali uspešni mladi doktori, stručnjaci za kojima vapi svet.
"Tužno je bilo moje saznanje da posle silnih pokušaja da pronađem posao, nisam potreban u svojoj domovini" seća se dr Nenić " Pre pet godina mi je konačno stiglo pismo od američke vlade u kome me obaveštavaju da ću dobiti vizu i ugovor sa tamošnjom bolnicom preko dr Stenlija Marksa. Septembar iste godine ću pamtiti kao naj rižniji mesec, jer sam morao da odem u Ameriku, jer očigledno Jugoslaviji nisam potreban.

Brzo na vrhu

I tako dok u našoj zemlji nisu umeli da cene njegove vrednosti u Americi je uz završenu specijalizaciju i subspecijalizaciju dobijao između 200-300,000 dolara. Konačno, lekari poput njega uvršćeni su u vrh medicine. Ali, stručnjaci takvog renomea preko su potrebni i našoj zemlji. Sada, pošto su se desile demokratske promene, nada je veća.
"Profili lekara kao što je dr Nenić definitivno su potrebni našem zdravstvu" ističe dr Boško Đukanović, direktor "Dedinja" gde naš sagovornik odnedavno radi
"Srećom, dobili smo mladog stručnjaka kome je intenzivna nega specijalnost. Kolega Nenić će u našoj ustanovi biti zadužen i za lešenje bolesnika, ali i edukaciju grupe lekara i medicinskih sestara iz intenzivne nege. Njegov povratak u Srbiju ukazuje da dolaze bolji dani. Dr Nenić ima posebnog afiniteta prema pacijentima kjima je vršena transplantacija. Vodiće u Institutu intenzivnu negu kroz koju godišnje prođe oko 3,500 bolesnika. Njegov dolazak na "Dedinje" potvrđuje da su mladim talentima vrata naše ustanove širom otvorena" napominje Đukanović.

[ Povratak na vrh strane ]